Gradivni molekuli u ishrani

U esencijalne gradivne molekule ubrajamo proteine, ugljene hidrate i masti.

Proteini su sastavljeni od azota pre svega. Energijska vrijednost 1 g proteina je 4,1 kcal. Vrednost proteina se procenjuje na osnovu vrste i količine pojedinačnih aminokiselina koje ulaze u  njihov sastav, što se ogleda u biološkoj vrednosti, tj. Stepenu upotrebljivosti organizma. Proteini obavljaju različite funkcije u našem telu:

• Rast i održavanje tela
• Učestvujtu u oporavku istrošenog tkiva, kao što su mišići, krv, koža, organi tela i vezivno tkivo
• Proizvode neke enzime i neke hormone koji regulišu telesne procese
• Oni su suštinski deo antitela koja se bore protiv bolesti

Ugljeni hidrati predstavljaju građevinske materijale koje organizam prvi put koristi (iskorišćava) u stvaranju energije. Ugljeni hidrati su važan izvor energije, od koje se potrebna  energija najlakše i najbrže dobija (4.1 kcal ili 17 kJ od 1 g). Osnovna fiziološka uloga ugljenih hidrata može se sumirati u sljedećim stavkama:

• Energetska sigurnost, dostuonost
• Obezbeđivanje metabolita (piruvata i oksalata) i energije neophodnih za metaboličke procese drugih hranljivih sastojaka • Učešće u izgradnji glikoproteina, mucina i drugih sastojaka organizma
• Obezbeđujei intracelularnu glikozilaciju proteina i sekvencijalno vezivanje proteina na specifične receptore i antigene
• Sprečavanje hroničnih bolesti

Masti ili lipidi su uobičajeno ime za masti, ulja, vosak, estar, sterol i druge slične supstance koje nisu rastvorljive u vodi. Ljudsko telo unosi masti kroz ishranu koristeći hranu biljnog i životinjskog porekla. Masti su primarno energetska materija, jer sadrže najviše jedinica energije 9,3 kcal / g. Nosači su vitamina A, D, E i K. Koji takođe imaju ulogu u organizmu.

Tekst: Marko Popin