Od davnina poznat kao namirnica sa lekovitim dejstvom, nezaobilazan dodatak toplim napicima, aktivni učesnik zdrave ishrane, najbolji prijatelj naše kože i kose – njegovo veličanstvo, med.
Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba. Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.Med dobija svoju slatkoću od monosaharida fruktoze i glukoze, i ima istu relativnu slatkoću kao i granulirani šećer. On ima atraktivna hemijska svojstva za pečenje i osobeni ukus zbog čega neki ljudi preferiraju med u onosu na šećer i druge zaslađivače. Većina mikroorganizama ne raste u medu, tako da se zapečaćeni med ne kvari, čak ni nakon nekoliko hiljada godina. Međutim, med ponekad sadrži endospore bakterije Clostridium botulinum, što može da bude opasno za bebe, jer to može da dovede do botulizma.
Lipov med
Lipov med se dobija od medonosnog cveta lipe, sa kog pčele sakupljaju i prerađuju nektar i polen. Spada u monoflorne vrste meda (monoflorne vrste meda u najvećem procentu sadrže nektar i polen jedne biljne vrste).
Osobine lipovog meda
Svetlo žute je boje, prozračan, karakterističnog mirisa na cvet lipe, oštrijeg ukusa. Relativno brzo počinje da kristališe, u prva 4 meseca od vađenja iz košnice. Do potpune kristalizacije može proći 6 meseci do godinu dana.
Zdravstvene prednosti upotrebe prirodnog lipovog meda
Svoja antibiotska svojstva med ispoljava u direktnom kontaktu sa mikroorganizmima, što objašnjava povoljno dejstvo lipovog meda u tretmanu problema sa disajnim putevima, kao što su prehlada, upala grla, bronhitis i drugi. Lipov med ublažava nadraženo grlo i kašalj. Ako se polako otapa u ustima, prolaskom kroz grlo formira zaštitni sloj na sluzokoži koji je štiti od infekcije i doprinosi bržem oporavku kod prisutnih infekcija.
Sve vrste meda sadrže malu, ali veoma značajnu količinu različitih vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa. Lipov med sadrži vitamine C i B, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor i cink. Polifenoli i flavonoidi su zaslužni za antioksidativno dejstvo.
Lipov med je prirodan tonik za organizam.
Po sastavu, najveći procenat meda čini mešavina šećera prirodnog porekla, koji su odličan izvor energije, posebno u uslovima kada je potrebna brza nadoknada (sportisti, intenzivna fizička aktivnost).
Lipa se u narodu preporučuje i za očuvanje zdravlja jetre. Lipov med povoljno deluje na funkciju jetre, pomaže proizvodnju žuči i detoksikaciju organizma.
Lipa deluje umirujuće, pa se preporučuje u otklanjanju nervoze, anksioznosti i nesanice. Takođe, može ublažiti lupanje srca i povišen krvni pritisak uzrokovan nervozom i stresom. Međutim, kod osoba koje već imaju neki od poremećaja rada srca ne preporučuje se uzimanje većih količina lipe u dužem vremenskom periodu, zbog mogućih neželjenih efekata. Dakle, osobama sa bolestima srca nije zabranjena upotreba lipe i lipovog meda, samo je neophodno da se pridržavaju preporučenih dnevnih doza i dužine upotrebe.
Preporuke za upotrebu lipovog meda
Preporučuje se svakodnevna upotreba, najbolje u jutarnjim satima. Občno se preporučuje po jedna kafena kašika čistog meda, pre doručka, ili se može rastvoriti u mlakoj vodi, mleku, čaju, ili u jabukovom sirćetu. Med je odlična prirodna zamena za šećer, pa se može upotrebljavati i u pripremi napitaka i zdravih poslastica.
Čuvanje lipovog meda: na sobnoj temperaturi, zaštićeno od vlage i direktne sunčeve svetlosti.
Napomena: Kristalizacija je prirodno svojstvo koje ni na koji način ne menja kvalitativni sastav meda. Kistalisan med možete vratiti u tečno stanje stavljanjem tegle sa medom u posudu sa vodom koja se zagreva do 45°C da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva. Ne preporučuje se zagrevanje meda na temperaturu višu od 45°C, kako ne bi došlo do gubitka hranljivih materija.
- Makronutrijenti u ishrani - November 24, 2020
- Gradivni molekuli u ishrani - July 2, 2020
- Energetske potrebe - June 27, 2020