Osnove tehnike i taktike plivanja u triatlonu (2. DEO)

Specifičnost plivačke tehnike u triatlonu 

Najveću i najočigledniju razliku između takmičarskog plivanja, i plivanja u triatlonu pronalazimo kao posledicu uslova u kojima se održavaju triatlon trke. Plivački deo triatlona se odvija u jezeru, moru, okeanu, reci. U otvorenim vodama u prirodnim uslovima, gde su talasi, vetar, kiša, visoke ili niske temperature uobičajeni faktori koji utiču na odvijanje takmičenja. Druga bitna razlika, koju samo oni upućeni u triatlon kao sport u potpunosti razumeju, jeste faktor grupnog plivanja koji vlada u triatlonu. 70 ili 80 takmičara (ili stotine ako je dugi triatlon age-groupera u pitanju) koji plivaju do bove sa istim ciljem koji je što pre stići do iste, kreiraju uslove koji su približniji vaterpolo sportu nego plivačkom. Zbog svega navedenog i sama tehnika bazenskog plivanja ne može biti održiva.

Triatlonsko plivanje je dosta grublje i dosta više energije se ulaže u pokrete koji se ne iskorišćavaju u potpunosti za kretanje takmičara napred. Glavni faktori su borba za poziciju, za mesto u grupitakmičara, borba sa talasima gde se troši dodatna energija i menja tehnika tako što se glava podiževisoko i što se skraćuje zaveslaj. Triatlonsko disanje radi pozicioniranja zahteva gledanje napred na svakih 5-8 zaveslaja (u zavisnosti od vidljivosti bove). Zatim draft ili draftovanje takmičara koji predstavlja najvažniji faktor ekonomičnosti, jer iskusan triatlonac ili triatlonka koji se efikasno draftuju mogu da sačuvaju velike količine energije za naredne etape trke. Draftovanje se odvija “u nogama” iza takmičara, a može da se odvija i sa strane, gde takmičar koji je u draftu pliva “na kukovima” takmičara iza/pored kojeg se draftuje. Beneficije draftovanja se opisuju smanjenjem sile otpora, i navodi se da plivanje do 24 inča (oko 60 cm) iza takmičara smanjuje sile otpora za do 44% i subjektivni osećaj zamora je 20% niži, dok plivanje od oko 19 stopa (5.8 m) smanjuje sile otpora za 16% (Antonio Silva za Mens Health). Takmičar u efikasnom draftu može da pliva 2-4 sekunde brže na svakih 100 metara uz iste funkcionalne parametre (isti puls ili iste nivoe laktata u krvi), empirijska su pokazivanja kod većine takmičara. To samo pokazuje da je draftovanje od neizmenrog značaja kao faktor ekonomičnosti.

Među samim svetskim vrhom triatlon takmičara vlada mišljenje da potoje dva tipa triatlonskog plivanja koje se odnose na tehniku, i koja se primenjuju od zavinosti od situacije. Prvi se odnosi na plivanje u draftu kada se fokus stavlja na drugi deo zaveslaja odnosno povlačanje ruke prema nazad, dok se skraćuje prvi deo zaveslaja i zahvata manja količina vode. Razlog tome je bliskost između takmiča koji se draftuje i takmičara koji omogućuje draft. Jer ukoliko bi zaveslaj bio pun i ruka potpuno pružena, glava i celo telo takmičara u draftu bi bili udaljeniji od takmičara ispred i samim tim bi se sila otpora povećavala, odnosno realizovao bi se manji procenat drafta. Drugi tip plivanja je za takmičare koji su na čelu određene grupe, nezavisno da li je u pitanju prva, druga ili treća grupa, kada se fokus stavlja na prednji deo zaveslaja (suprotno od prvog tipa), gde je ispružena ruka i gde je efikasan i “pun” zahvat, dok se drugi deo zaveslaja skraćuje. Razlog skraćivanja drugog dela je fizičko prisustvo takmičara koji se draftuje na kukovima i na taj način se izbegava kontakt. Ovi tipovi tehnike nisu opisani u literaturi i ne postoje studije, ali praksa za sada pokazuje veoma efikasnu primenu. Triatlon je mlad sport, i zbog toga je i dalje prisutan uočljiv napredak sa svih aspekata, i na nauci je da ispita i pokaže koji napredak i promene jesu validne a koje nisu. Postoji mnogo tema za razne studije.

Faktor neoprena

Veliki broj trka Svetske Serije i Svetskih kupova se održavaju u vodama gde je temperatura niža od 20°C što po pravilima ITU (Svetske Triatlonske Unije) omogućava plivanje u neoprenskim odelima.

Sporedan faktor (pored glavnog koji je zaštita od hladnoće) neoprena je poboljšanje pozicije tela takmičara, jer se i ruke, trup i noge izdižu što rezultira poboljšanu plovnost. Zbog toga plivanje u neoprenskim odelima pogoduje takmičarima koji su lošiji plivači i koji prirodno imaju lošiju plovnost ili slab rad nogu. Često se viđaju velike razlike kada su u pitanju pojedinci kao i tok odvijanja trke među triatlonima u kojima se pliva u odelima i triatlonima u kojima su odela zabranjena (kada je temperatura viša od 20°C). Razlog je prethodno navedena činjenica da odelo drugačije utiče na različite tipove plivača, obično više pogoduje lošijim. Neoprensko odelo u određenom procentu smanjuje ugao rotacije ramena zbog otpora, tako da manje gipki takmičari mogu imati problema jer moraju da utroše više energije za svaki zaveslaj.

Uticaj vožnje bicikla i trčanja

Takmičare nakon plivačkog segmenta očekuje intenzivna vožnja bicikla i intenzivno trčanje. To je još jedan faktor koji ne samo da utiče na taktiku odvijanja plivačkog segmenta, već i na tehniku. Najveća razlika dolazi do izražaja u radu nogu, koje je promenljivo u toku celog plivačkog segmenta u triatlon trci. Na početku je veoma visoko jer takmičari kreću submaksimalnim intezitetom da bi se izborili za dobru poziciju u grupi, jer je to krucijalno za dalji tok trke, potom se smanjuje rad nogu radi konzervacije energije za biciklizam i trčanje, dok se u poslednjoj etapi plivanja opet pojačava rad i intezitet udarca da bi se više krvi dopremilo u mišiće nogu jer nakon plivanja sledi trčanje u tranziciji, a zatim vožnja bicikla. Promenljivost rada nogu ima uticaja na poziciju tela i na rad ruku, stoga se kompletan ritam i tajming zaveslaja menja, kao i pozicija tela u vodi – sa smanjenim radom nogu kukovi i noge blago padaju.

Taktika plivanja u triatlon trci

Olimpijski triatlon traje u proseku oko 1:45 h za najbolje takmičare, i oko 1:55 h za najbolje takmičarke. To je preko 80% dužine trajanja maratona najbržih maratonaca. Kada se uzme u obzir činjenica da najbolji maratonci otrče “samo” 2 ili 3 maratona godišnje, a da triatlonci koji se takmiče u Svetskoj Seriji i Svetskim kupovima odrade 10 i više olimpijskih triatlona onda se jasno dolazi do zaključka da je krucijalno sačuvati svaki atom energije koji ne mora se potroši. Stresni faktor na organizam i CNS (centralni nervni sistem) olimpijskog triatlona je dosta manji u poređenju sa maratonom, zbog činjenice da se u triatlonu pliva i vozi biciklo, ali to ne umanjuje važnost taktičkog elementa u triatlon trci, gde je moguće pravom raspodelom energije pre svega na plivanju i biciklu umanjiti kompletan kompletan stres koji se akumulira u toku cele trke.

Postoji nekoliko osnovnih taktičkih načela koja se poštuju od strane različitih tipova plivača u triatlonu. Tako da treba napraviti paralelu između nivoa spremnosti plivača i njegove taktike.

Taktika za rani beg grupe

Takmičari koji skoro na svim trkama završavaju plivački segment na prvim pozicijama i praktično se uvek nalaze u prvoj grupi od samog početka biciklističkog segmenta su oni koji primenjuju ovu taktiku. Njihova taktika se svodi na jako plivanje od samog početka pa do samog kraja plivačkog dela, da bi napravili što veću razliku u odnosu na takmičare iza i da se bi se grupa što više “razvukla”, sa ciljem da bude nekoliko grupa na biciklu, što pogoduje prvoj grupi jer je tada lakše održati prednost. Njihov jedini cilj je da prva grupa ima što manje takmičara, a da je iza njih nekoliko manjih grupa koje pokušavaju da ih sustignu u daljim etapama trke. Takav način taktike je efikasan u određenom procentu trka, jer kada dođe do uspešne egzekucije rezulati su uspešni, međutim takmičari koji primenjuju navedenu taktitu rizikuju veliku potrošnju energije ukoliko se spoji grupa na biciklu, što se u većini slučajeva dešava. Ali to je njihova jedina opcija za uspeh i odličan krajni rezultat jer su prirodno lošiji trkači (u proseku), tako da je opravdano primenjivati taj tip taktike na većini trka za triatlonce koji imaju natprosečne plivačke mogućnosti.

Plivačka taktika trkača

U ovu grupu ne spadaju loši plivači, već jednostavno oni triatlonci čiji nivo plivanja, iako generalno visok, ne može da dostigne nivo najbržih plivača. Oni su u većini slučajeva natprosečni trkači. Tako da se njihova taktika svodi na jak početak plivanja radi obezbeđivanja dobre pozicije u plivačkoj grupi, u nadi da će im draft pomoći da održe tempo vodeće grupe. Ova taktika zavisi i od takmičara iza kojih se navedeni takmičari draftuju, tako da uvek postoji faktor neizvesnosti i takmičari koji primenjuju ovu taktiku su svesni toga. Glavni cilj je izaći iz vode sa što manjim zaostatkom za vodećom grupom ili grupama, u okviru vremenskog perioda koji je nadoknadiv na ranim epatama biciklističkog segmenta. Zanimljivost je da je ovaj tip taktike procentualno uspešniji kada se posmatraju sve ITU trke nego taktika najbržih plivača, iako se intuitivno ne dobija takav utisak. Ali moć grupe na biciklu je suviše velika, što je i glavni razlog uspešnosti ove taktike. Ali na većini trke najvećeg ranga, to su trke Svetske Serije, prvi tip taktike najbržih plivača ima dosta veći nivo uspešnosti, tako da se ne sme generalizovati ni jedan tip različitih taktika.

Uobičajena plivačka taktika

Nju primenjuju takmičari koji u zavisnosti od trke, mogu da isplivaju i sa prvom grupom, ali i da isplivaju na začelju trke. Faktori koji utiču su trenutna spremnost, prisustvo ili odsustvo plivanja u neoprenu, tip otvorene vode (slatka ili slana, jer u slanoj vodi takmičari imaju bolju plovnost), kao i efikasnost starta i izbora pozicije na određenoj trci. Taktika na koju se oslanjaju ovi takmičari takođe stavlja akcenat na izbor pozicije i veoma jak start, a zatim u zavisnosti od odvijanja situacije mogu da odluče da ostanu u draftu sa najvećom (glavnom) grupom, ili da probaju da “spoje” ka vodećoj grupi ili ostanu u njoj ukoliko su imali dobar start i ukoliko su u fizičkoj mogućnosti da prate tempo te vodeće grupe. Ova taktika se ne može pripremati unapred, već se takmičari oslanjaju na svoju sopstvenu inteligenciju i sposobnost brze reakcije i na efikasno razmišljanje u toku trke gde se otvaraju različite taktiče opcije. U najvećem broju situacija ova taktika dolazi do izražaja jer su najbrojniji takmičari koji spadaju u “prosek”, jer postoji nekolicina takmičara koji su za nivo ispred ostalih i koji mogu da očekuju da će stalno biti na čelu, i nekolicina takmičara koji imaju problem sa svojim plivačkim performansama i koji u većini slučajeva isplivaju u manjoj ili većoj grupi koja je na začelju.

Taktika u triatlonu, iako krucijalna na plivačkom segmentu je ipak najvećim delom zastupljena na biciklističkom segmentu, jer je efekat draftovanja najveći, zbog najveće brzine kretanja od sve tri discipline što za rezultat ima najveće sile otpora koje deluju u suprotnom pravcu od kretanja svih takmičara. Tako da biciklisti u draftu čuvaju oko 30% energije ili ulažu 30% manje snage da bi se kretali istom brzinom. To otvara velike mogućnosti za različite taktičke poteze među pojedincima i grupama. Taktika na biciklu je nastavak plivačke taktike za navedene tipove plivača, zbog činjenice da biciklistički segment ne počinje u isto vreme za sve takmičare, već zavisi od ishoda i raspodele takmičara sa plivanja i prve tranzicije.

Sumirano, najveći uticaj na uspešnu primenu taktike, osim same strategije takmičara imaju uslovi u kojima se odvijaju trke, jer je na trkama određenog tipa teže primeniti jednu vrstu taktike, dok je na drugim trkama u drugačijim uslovima lakše primeniti istu vrstu taktike.

Tehnologija i plivačka tehnika

Danas je veoma lako dobiti neke osnovne parametre plivanja zahvaljujući tehnološkim poboljšanjima. Već duži niz godina se koriste male sprave za poboljšanje broja zaveslaja koja se stavi iza glave u kapicu za plivanje, a potom ta spravica ispušta zvuke na jednakim intervalima i tako stimulišu plivača da ima određeni broj zaveslaja, odnosno sprava daje “ritam”. Obično kada treba povećati kod plivača koji imaju nisku frekvencu.

Garmin FR920xt je odlična naprava za triatlonce, jer pored funkcija za biciklizam i trčanje ima i funkciju plivanja u bazenu i plivanja u otvorenim vodama (primer ovde https://connect.garmin.com/modern/activity/802596726) tako da se lako mogu kontrolisati i tempo plivanja, ali i frekvenca (broj zaveslaja u minuti).

Literatura

1. Tousejnt H., Bik P. (1992): Biomehanika takmičarskog kraul plivanja, Sports Med, Novi Zeland.
2. http://www.swimsmooth.com „Vizualizacija tehnike plivanja“
3. http://www.svl.ch „Plivačka tehnika: sila vuče i sila potiska“
4. http://sr.wikipedia.org „Bernulijeva jednačina“
5. http://www.usatriathlon.org „Efektivno triatlonsko plivanje“
6. https://www.clubassistant.com „Drafting“

* Slike tehnike plivanja prilagođene sa www.swimsmooth.com