Različite tehnike visinskih priprema sportista

Teorijski, izlaganje velikoj nadmorskoj visini može veoma da doprinese fiziološkim sposobnostima sportiste. Izlaganje tela takvoj sredini izaziva aklimatizaciju ka niskim količinama kiseonika u vazduhu. Mnoge promene nastale tom aklimatizacijom poboljšavaju isporuku kiseonika mišićima, a teorijski gledano, više kiseonika znači bolji rad mišića.

Kiseonik je preko-potreban za sve vrste vežbe čije je trajanje duže od 20-ak sekundi do kada se troše depoi kreatin-fosfata.

Pojašnjenje je vrlo jednostavno, međutim u praksi nije sve tako lako. Aklimatizacija na nizak nivo kiseonika u vazduhu nije ni malo jednostavna i za sobom povlači veliki broj potencijalnih neželjenih efekata (povećana gustina krvi i smanjena brzina protoka) koji dovode do otežanog rada srčanog mišića, slabljenja imunološkog sistema sportiste i sl.

Tehnike visinskih priprema:

1. Živi visoko – treniraj visoko. Ovaj način treniranja podrazumeva maksimalnu izloženost velikoj nadmorskoj visini. Ovaj metod nije mnogo ispitan i ne naliazi na veliku podršku sportskih stručnjaka.
2. Živi nisko – treniraj visoko. Ideja koja stoji iza ove tehnike je da sportista trenira u nisko-kiseoničnom okruženju dok vreme predviđeno za oporavak provodi u okruženju sa uobičajenom koncentracijom kiseonika u vazduhu. Postoji mnogo zanimljivih istraživačkih radova koji pružaju dokaze o efikasnosti ove tehnike. Nedostatak ove tehnike se ogleda u smanjenom obimu i intenzitetu treninga.
3. Živi visoko – treniraj nisko. Ova tehnika podrazumeva treniranje na nivou mora ili sličnom, sa maksimalnom količinom kiseonika u vazduhu, dok se telo aklimatizuje na malu količinu kiseonka tokom oporavka (obično od 12 do 16 sati dnevno). Ova tehnika nailazi na veliku naučnu potporu jer se pomoću nje dobijaju određene beneficije velike nadmorske visine, dok se određeni neželjeni efekti u velikoj meri izbegavaju. Kod ovog režima treniranja minimalni period proveden u ovakvom okruženju ne bi smeo biti manji od 3 nedelje.