Šta deca nauče kroz bavljenje sportom?

Sport može imati veliki broj pozitivnih efekata na Vaše dete da postane bolja osoba kasnije u životu. Putem sporta deca razvijaju razne veštine, a jedna od najvažnijih je veština socijalizovanja. Moramo priznati da postoje određeni negativni efekti bavljenja sportom kao i neke povrede tokom vremena, ali uopšteno sport je toliko dobar za sve, pogotovo mlađu populaciju. Između ostalog, sport može biti način zarađivanja za život.

Deca koja se bave sportom koji vole mogu lako da dostignu preporučeni nivo aktivnosti i da iscrpe svoje visoke energetske potrebe. U članku iz 2012. godine napisanom za Američko ortopedsko društvo za sportsku medicinu, dr David Geler tvrdi da je bavljenje sportom povezano sa smanjenom stopom gojaznosti, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom i drugim lošim zdravstvenim stanjima. Rezime istraživanja Univerziteta u Melburnu 2012. otkrilo je da bavljenje sportom dovodi do zdravog razvoja kostiju, mišića i vezivnog tkiva kod dece. Takođe sugeriše da deca koja se bave sportom imaju tendenciju da budu fizički aktivni i kad odrastu, kao i da je manje verovatno da će početi da puše ili koriste drogu.

Da budemo iskreni, šanse da se postane profesionalni sportista su male, ali vredi pokušati. Sport ipak može dovesti do karijere. Postati trener ili zvaničnik je veliki uspeh. Ako je vaše dete postalo prilično dobro u određenom sportu, to bi čak moglo biti njegova karta za jeftinije obrazovanje (u zapadnom svetu). Najbolja deca mogu se upisati na koledž sticanjem sportske stipendije koja pokriva određeni iznos godišnjih troškova, ponekad čak i 100%.

Sportski tim ne može biti uspešan bez zajedničkog napora svih članova da postignu pozitivan rezultat. Dobar timski rad zahteva saradnju, sinhronizaciju i odgovornost svih u grupi. Prepoznavanje strategija i ciljeva podrazumeva aktivno uključivanje svih članova tima da kontinuirano rade na poboljšanju učinka tima kroz organizaciju i planiranje. To su sve veštine koje pomažu u razvoju uma i rešavaju probleme u realnom vremenu. Bavljenje sportom poboljšaće timski rad i liderske veštine kod dece. Kako kaže Američka akademija za pedijatriju, sport uči veštine dece sa utvrđenim pravilima što je za sve beneficija. Bez sumnje, ove veštine će pomoći vašem detetu da kasnije lakše sarađuje sa ljudima u starijim godinama, bilo u svojim ličnim odnosima ili onima koje će kasnije u životu graditi na radnom mestu.

Kroz sport deca grade i razvijaju sopstveni karatker. Lojalnost je jedan od atributa koji se razvija tokom upražnjavanja sporta, posvećenosti timu, prijateljima i ciljevima. Ovo je vrlo korisno kasnije u životu kada dete postane starije i stigne na tržište rada (zaposli se), jer će deci biti lakše da neguju dugoročni odnos. Bavljenjem sportom saznaje da je on ili ona deo tima koji računa na njega ili nju, koji će stajali pored njih, kroz dobra i loša vremena.

Još jedan element koji će biti od koristi vašem detetu dok sazreva, prema Udruženju za sport i razvoj, je kako graciozno prihvatiti trijumf ali i poraz. To će dati detetu priliku da vidi kako se ne treba ponašati nakon pobede sopstvenog tima. Biće svedok o izolaciji sa kojom se suočavaju druga deca koja se hvale članovima gubitničkog tima koji su pobedili. Takođe će saznati da postoje trenuci kada će suparnički takmičarski tim biti bolji i pobediti njihovu ekipu.

Deca koja se bave sportom će doživeti pozitivne efekte na svoje mentalno zdravlje. Fizička aktivnost pokreće oslobađanje endorfina u mozgu, hemikalije koje poboljšavaju raspoloženje i pomaže u prevenciji i smanjenju depresije. Univerzitet u Floridi objavljuje da deca koja se bave sportom imaju manje šanse da razviju depresiju nego deca koja ne učestvuju ni u jednoj sportskoj aktivnosti. Fizička aktivnost takođe smanjuje anksioznost. Još jedna studija ovog univerziteta izveštava da učešće u sportu pomaže deci da razviju samopouzdanje i da dečaci i devojčice koje učestvuju u sportu razvijaju veće poverenje i imaju zdravije telo od dece koja se ne bave nikakvim sportom. Poboljšano samopouzdanje takođe pomaže u poboljšanju raspoloženja i mentalnog zdravlja.

Kada se savlada upravljanje nesporazumima u sportu, to može imati mnogo pozitivnih ishoda. Učenjem kako da se rukuje i reše sukobi će se pokazati kao osnova u mnogim aspektima života pored sporta, uključujući i radne i porodične odnose.

FER PLEJ je glavno pravilo u bilo kom sportu. Uvek će biti prevaranata, i važno je imati na umu da falsifikovane akcije neće rezultirati nikakvim dobrom, uvek će se nakon nekog vremena istina isplivati na videlo, a varalice će zažaliti za svoje ranije postupke i greške. Nepoštene radnje kažnjava i ne odobravaju društvo i drugi profesionalci. Još važnije, ne mogu se lako zaboraviti. Sport podstiče fer i korektno ponašanje. Iskrenost i poštenje su negovani i prihvaćeni kvaliteti u životu. Svima se može reći da je “varanje loše”, ali doživeti to, i osećanje kad niste prihvaćeni od strane takmičara i saigrača ostaviće trajni ožiljak na psihi.

Svaki tim ima osobu lidera, ponekad je to trener, nekad je najbolji igrač. U svakom slučaju, oni su autoritativne osobe koje mogu motivisati grupu da nastupa u najboljem izdanju. Ovo se dešava i u pojedinačnim sportovima, puleni se oslanjaju na trenera kako bi im pomogao u treningu (takmičenju) i motivaciji ka uspehu. Čak i ako vaše dete nije aktuelni lider, okružen snažnim ličnostima (trener i kapiten tima) sposobnima da izgrade osećanja prema pobedi sve to ima pozitivan efekat na sve u timu i može da bude podučeno kroz akciju. Sport nas uči da poštujemo ljude i institucije koje su iznad nas kao što su sudovi, zakoni, naš šef ili naši roditelji. Iako je poštovanje autoriteta dobra karakteristika, poštovanje drugih je još važnije. Poštovanje protivnika je glavni deo svake igre i sjajnih sportista. Za velike rezultate treba vremena, posvećenosti, apstinencije od životnih zadovoljstava kao i mnogo napornog rada. To zaslužuje izuzetno poštovanje od svih. Zbog tog poštujte druge kako želite da vi budete poštovani – ovo se može primeniti u svim aspektima života.

Nekoliko studija pokazalo je vezu između sportista i pada zločina. Deca (kasnije tinejdžeri) bez hobija ili bilo koje vrste aktivnosti obično završavaju na ulicama. To bi moglo dovesti do korišćenja alkohola, zabranjenih supstanci i korišćenje droga ili još brutalnijih zločina. Sport drži decu zauzetom i u dobrom društvu. Iako su prednosti bavljenja sportom široke, sport takođe može na kraju poboljšati bezbednost zajednice i stvoriti bolje socijalno okruženje.

Velika socijalna prednost igranja sporta su sva nova prijateljstva koja će deca ostvariti. Neka bi čak mogla trajati zauvek. Vrlo je verovatno da će vaše dete imati mnogo prijatelja iz jednog ogromnog razloga: oni dele istu strast za istim sportom. Konstantno imaju temu o kojoj pričaju i pamte dobre stare dane u svlačionici ili na terenu (staza / bazen / putovanja). Nova prijateljstva znače nove veze i veći društveni krug i grupu, što opet može dovesti do uspeha u karijeri kasnije u životu.

Sport može izgraditi samopouzdanje čak i u ranoj mladosti. Naravno, biće loših trenutaka kada se ništa ne ide po planu, a dete će se osećati tužno i spremno da se odrekne svega – malo stvari u životu ide lako. Važna stvar koju treba imati na umu je da morate objasniti svom detetu da samo ako  naporno radi može da oseti dobrobit i pozitivne efekte. Čak i najmanji rezultat će poboljšati njihovo samopouzdanje. Još važnije, naučite svoje dete kako se suočiti sa porazima. Život je dugačak put isprepletan pobedama i porazima, a potrebno je naučiti kako delovati u svakoj situaciji.

Sport će zadržati dete motivisano više od svega ostalog. Ostvarenje je ono što nas gura i tera da idemo dalje. Dobra volja i motivacija su od suštinskog značaja za sve u životu. Sport će edukovati dete da u cilju postizanja dobrog rezultata mora uložiti vreme i druge resurse. Ako dete nije motivisano, neophodno je pomoći mu u pronalaženju onoga što je zaista zanimljivo za njega.

Dodatna emotivna prednost sporta je empatija. To znači da decu učimo da brinu o drugima. U sportu članovi tima rade kao jedan. Oni se međusobno podupiru, međusobno brinu jedni o drugima međusobno motivišu i međusobno ohrabruju. Jaka i uspostavljena ekipa ima veće šanse za postizanjem uspeha. Što više brinu za svoje drugare iz tima, veća je verovatnoća da im je stalo do ljudi uopšte. Kada postoji empatija, tad mogu gledati na svet kroz nečiju perspektivu, a ne samo svoju.

Sport i druge vrste fizičke aktivnosti poboljšavaju kvalitet spavanja i sna. Aktivnost će smanjiti nivo energije vašeg deteta i postaće pospani što može pomoći u produbljivanju sna. Kvalitetno spavanje može poboljšati mentalno zdravlje i razmišljanje deteta sledećeg dana, a to može poboljšati raspoloženje deteta. Samo budite pažljivi da dete ne pošaljete na sport prekasno u toku dana. Večernji trening u roku od nekoliko sati od spavanja mogu  previše razbuditi dete i napraviti mu problem sa spavanjem.

Deca mogu profitirati od sporta na više načina, kao i odrasli. Najvažnija razlika je u tome što kada deca počinju da se bave sportom u mladosti mnogo je verovatnija da ostanu aktivni kada budu stariji.

Razgovarajte sa doktorom svog deteta pre nego što odlučite da vaše dete krene u sportske aktivnosti. Uverite se da je dečije srce dovoljno zdravo za vežbanje. Imajte na umu da postoji opasnost od povreda. Ako ste zabrinuti zbog povrede, razmislite o sportu sa niskim uticajem kao što je plivanje.