Napomena – Dick Hoyt preminuo je u 80oj godini. U njegovu čast i divna sećanja na njega, delimo ovaj članak koji je napisao član Ironmanove kuće slavnih Bob Babbitt. Prvobitno je objavljen u časopisu Inside Triathlon 2013. godine.

1962. godine Rick Hoyt rođen je s cerebralnom paralizom. Osam meseci kasnije, doktori su rekli njegovim roditeljima da nema puno nade za njega, budući da nije mogao da hoda niti razgovara, a preporuka doktora je bila da ga institucionaliziraju. “Rekli su nam da će Rick biti biljka do kraja života”, prisetio se otac Dick. “Pedeset i jednu godinu kasnije, Rick i ja još uvek pokušavamo da otkrijemo koja je vrsta biljke je Rick.”

Očigledno, prilično aktivan. Otkako su postali Tim Hoyt i počeli zajedno učestvovati na trkama 1977. godine kada je Dick imao 37 godina. Tim Hoty učestvovao je u više od 1100 trka izdržljivosti širom sveta, uključujući 70 maratona i 247 triatlona. U taj broj ulazi šest Ironman triatlona i 30 bostonskih maratona. Klinac za kojeg su lekari smatrali da bi trebao biti institucionalizovan završio je srednju školu i diplomirao specijalno obrazovanje na Bostonskom univerzitetu 1993. godine.

“U ranim godinama ljudi nisu prihvatali nekoga ko je bio u invalidskim kolicima”, rekao je Dick. “Mogao bih reći da im je bilo neugodno zbog nas, bilo u restoranu ili na drumskoj trci.”

Kad su odradili prvu uličnu trku, bilo je to zato što je Rick želeo pomoći paralizovanom igraču ‘lakrosa’. Organizovano je trčanje od pet milja kako bi se prikupio novac za povređenpg sportistu, a Rick je želeo učestvovati, što je značilo da je Dick morao učestvovati.

“U to vreme Rick je imao zaista teška invalidska kolica, a ja sam trčao oko tri milje nedeljno”, rekao je. „Svi su mislili da ćemo trčati do ćoška i natrag, ali na kraju smo završili svih pet milja i završili uz posljednjeg učesnika. Sledeće dve nedelje bio sam invalid. Bilo je toliko bolno da sam jedva hodao. “

Kad su se vratili kući nakon trke, Rick je otkucao: “Tata, kad trčimo, osećam se kao da moja invalidnost ne postoji.” “Rick je stvorio znak za svoja kolica na kojem je pisalo” Slobodna ptica “, kaže Dick. “Znao sam da je trčanje početak nove avanture za nas.”

Vrlo brzo je Dick pobeđivao u svojoj starosnoj kategoriji dok je gurao Ricka. Trčali su 17 minuta na 5K, završili Boston za 2:58 i 2:59, a na kraju su trčali za 2:40 za maraton. Da bi trenirao dok je Rick bio na fakultetu, Dick bi nabavio vreću cementa od 42 kilograma – Rick je tada bio težak toliko – i stavio je na Rickova trkačka kolica i prelazio kilometre i kilometre. “Ljudi su mislili da sam lud”, rekao je Dick. Sledeća avantura bio je triatlon, koji je imao svoje izazove jer Dick nije plivao. “Kupio sam kuću na jezeru kako bih mogao raditi na plivanju”, rekao je Dick. „Prvi put kad sam uskočio, nisam mogao preći 15 metara. Svaki dan sam išao malo dalje. “

1989. godine tim Hoyt se pozabavio Havajskim Ironmanom. Nakon što je vukao Ricka u čamcu  2,4 km za 1:54:06, seli su na bicikl. Njihov bicikl težio je 34 kilograma. Ne pokušavajte ovo kod kuće. Dick je ‘gurao’ ne baš aerodinamičnih 170 kilograma kroz polja lave za 8:01:30 pre nego što je gurao Ricka na maratonu 4:30:27 da bi završio u nedokučivom vremenu 14:26:04.

Na kraju dana, nije uviek važno kako priča započinje, već kako se završava. Proglašeni su u Bostonu 1996. godine na stotu godišnjicu događaja kao Stogodišnji heroji, a sada je tu bronzana statua Dika i Ricka na 400 metara od početka maratona u Hopkintonu. Tim Hoyt je primljen u Ironmanovu kuću slavnih 2008. godine, a na ESPY-u su dobili nagradu Jim Valvano Perseverance. Dick i Rick svakodnevno pokazuju neraskidivu vezu između oca i sina.

Izvor: Triathlete.com (BOB BABBITT

Jovan Ponjevic
Latest posts by Jovan Ponjevic (see all)