Wim Hof metod (1.deo)

Uvod

Wim Hof je razvio metodu karakterističnu po jednostavnosti i efikasnosti. Efekti i primenljivost ove metode istražuju različiti naučni instituti, uključujući Univerzitet Radboud. Početni rezultati su pokazali da ovaj metod utiče na autonomni nervni sistem i imuni sistem. To znači da primena Wim Hof metode (WHM) može biti od posebne važnosti u oblasti javnog zdravstva, sporta i na mnogim drugim nivoima. Delotvornost ove metode je godinama poznata Wimu Hofu, zbog čega ga želi podeliti sa svetom. On želi da osigura da se ova metoda primeni u velikoj meri. Da bi se to postiglo, njegov metod se naučno istražuje, vodi treninge i radionice, i daje intervjue nacionalnim i međunarodnim medijima. Ovaj izveštaj govori o tome kako je WHM nastao, od čega se sastoji metoda, koje fiziološke efekte ima, koje naučne rezultate je dala i na koja polja se metoda može primeniti.

Istorija

Wim Hof je trenirao svoje telo i duh u teškim prirodnim okruženjima, posebno u uslovima ekstremne hladnoće. Pod ovim okolnostima, disanje i način razmišljanja povećavaju sposobnost da izdrže takve ekstremne temperature. Kroz poboljšanje njegove otpornosti pred ekstremnim uslovima koristeći ove tehnike, Wim je bio u stanju da detaljnije istražuje svoju fiziologiju i mentalne sposobnosti. Time je kontinuirano razvijao i usavršavao svoj metod tokom godina, stalno menjajući svoje ciljeve sve više i više. Wimova impresivna izvedba, pogotovo u hladnim uslovima, donela mu je slavu, zajedno s nadimkom “Ledeni”. U međuvremenu je sakupio gotovo 20 svetskih rekorda, uključujući najduže ledeno kupatilo, penjanje na snežne planinske vrhove, samo u kratkom donjem delu, trčanje maratona oko polarnog kruga, kao i mnoge druge. Wim Hof je 2007. godine pregledao poznati Feinstein institut. Rezultati su pokazali da je Wim Hof bio u stanju da utiče na njegov autonomni nervni sistem. Od ovog trenutka nadalje, Wim Hof je sebi postavio za cilj da podeli mogućnosti koje nudi njegov metod sa svetom. Takođe je tražio dalju saradnju sa naučnom zajednicom kako bi proučio mogućnosti koje proizilaze iz njegove metode. Ovi nalazi će biti razmatrani u ovom izveštaju.

Metod

U Wim Hof metodi (WHM) navedene su tri komponente metode, kao i fiziološki efekti na organizam. Postoje različite metode koje se posebno bave tehnikama disanja, treningom razmišljanja / koncentracije ili izlaganjem hladnoći. Koliko znamo, ne postoji metoda sa interaktivnom bazom između ove tri komponente. Izgleda da upravo ta interakcija ovih komponenti dokazuje pozitivan efekat na organizam, kao što je pokazalo nekoliko naučnih studija. (Hopman et al., 2010; Pickkers et al., 2011 i 2014; Kamler, 2009). Metoda se sastoji od tri komponente koje se međusobno pojačavaju i karakterizira jednostavnost i učinkovitost. Tri komponente WHM su sledeće:

• Vežbe disanja

• Obuka mentalnog sklopa / koncentracije

• Postupno izlaganje hladnoći

Da bi se objasnilo zašto je metoda tako efikasna, gore navedene komponente će se prvo posebno istaknuti, nakon čega sledi objašnjenje zašto interakcija između ove tri komponente je tako efikasna.

Praksa disanja

Regulisano autonomnim nervnim sistemom, udisanje kiseonika je nesvesni proces. Srećom, to je nesvesna praksa, inače jednostavno ne bismo imali pauzu, jer bismo se morali stalno baviti time. Količina kiseonika koju udišemo kroz naše disanje utiče na količinu energije koja se oslobađa u naše ćelije tela. Na molekularnom nivou, ovo napreduje kroz različite hemijske i fiziološke procese. Disanje je najlakši i najinstrumentalniji deo autonomnog nervnog sistema za kontrolu i navigaciju. U stvari, način na koji dišete snažno utiče na hemijske i fiziološke aktivnosti u vašem telu. Tokom godina, Wim Hof je razvio posebne napore za disanje koji održavaju njegovo tijelo u optimalnom stanju iu potpunoj kontroli u najekstremnijim uslovima. Tehnika disanja je prvenstveno zasnovana na dubokom udisanju i izdisanju bez upotrebe sile! Hof: “Ne udišući u potpunosti, dolazite do tačke u kojoj ostatak vazduha ostaje u plućima. Nakon što to učinite trideset puta, izdahnete ponovo bez ikakve upotrebe sile. Ovaj put ipak nećete odmah ponovo udahnuti, nego sačekati sa udisanjem dok ne osetite da vaše telo treba novi kiseonik. Nakon toga, čitav proces počinje ponovo. Dok počinjete da osećate lakoću, labavost i peckanje, ove runde se ponavljaju više puta. Osposobljavajući vas za aktivno disanje, sve više dobijate kontrolu nad nizom fizioloških procesa u telu. Da bismo zaista shvatili zašto su ove vežbe disanja tako bitna komponenta u WHM-u, prvo ćemo dublje uroniti u fiziološki uticaj disanja na telo.

Fiziologija: disanje, telo i krv

Disanje je krajnji izvor života. Svakog dana udišemo i izdišemo u proseku 20.000 puta kako bismo bili sigurni da apsorbiramo dovoljno kiseonika. Kiseonik (O2) se dovodi kroz naša pluća, dok ugljen-dioksid (CO2), koji je samo nusprodukt (koji vaše telo ipak treba), se ispušta. Naša pluća imaju hijerarhijsku strukturu grana i sastoje se od dva dela (levo i desno plućno krilo). Disajni sistem snabdeva kiseonikom tako da se vazduh može transportovati preko primarnog bronha do bronhiola (manji respiratorni trakt). Ove bronhiole izlaze u plućne mehuriće, gde se nalaze kiseonik i krv. Tokom ove difuzije, O2 se apsorbuje kroz krv, dok je CO2 rastvoren. Ovaj proces je biološki proces poznat kao gasna razmena. Posle ove razmene, krv bogata kiseonikom se transportuje da uđe u ćelije tela. Zbog velike elastičnosti, mehurići pluća obično imaju značajan kapacitet difuzije. Dakle, takozvana “difuziona površina” je mesto gde se odvija razmena između O2 i CO2. Kada mirno dišete, to se može protezati i do 70 m2, ali kada duboko udišete to se može proširiti na 100 m2 (Mandigers & Van StraatenHuygen, 2004 str.290 do str.316). WHM tehnika disanja je dizajnirana tako da svako može doći do najveće moguće površine. Vežbanjem tehnike disanja utičete na odnos između O2 i CO2 u krvi. Na osnovu naučnih istraživanja (Kox et al., 2012), Wim Hofovi nivoi u krvi su pokazali, nakon 30 minuta primene tehnike disanja, značajno nisku dozu CO2. Nakon sat vremena, nivoi CO2 su bili još niži. Povrh toga, količina potrošnje O2 se udvostručila nakon 45 minuta.

Ćelije kiseonika i tela

Šta se dešava sa kiseonikom kada ulazi u ćelije tela? Za početak, kiseonik će se pretvoriti u CO2 i H2O, koji se odvija u mitohondrijima. Ove dvostruke membranske organele su jedan od organa ćelije koji su odgovorni za oslobađanje energije, a sve sa ciljem da naša tela funkcionišu ispravno. Dakle, oni su dobavljači energije ćelije. Rušenje hranljivih materija je povezano sa prenosom kiseonika. Ovo rezultira molekulom poznatim kao ATP (adenozin trifosfat). Ovaj mehanizam je nazvan aerobna disimilacija. Ovaj atom je bitan u praktično svakoj telesnoj aktivnosti, od kretanja naših mišića do prenosa hranjivih i otpadnih materija u i iz stanica. Štaviše, ATP je neophodan za stvaranje električnih signala u nervnom sistemu. bez kiseonika (i adekvatne ishrane) jednostavno ne bi bilo ATP-a. drugačije rečeno: bez ATP-a jednostavno ne bismo mogli da se krećemo, a kamoli da imamo sposobnost da mislimo. Jedan od stubova WHM je povećanje izdržljivosti. Kada praktikujete tehnike disanja, temeljno udišete i izdišete, ljudi često postaju svesni koliko je lako napraviti krug sklekova tokom procesa udisanja. Efikasnost ovih tehnika disanja se može objasniti na molekularnom nivou unutar ćelija.

Da li je kiseonik vitalan za proizvodnju ATP?

Ne, ATP se može proizvesti i u odsustvu kiseonika. Na primer, kada u potpunosti izvršimo bilo koju vrstu aktivnosti, nivoi kiseonika u našoj krvi se zatim smanjuju kako bi adekvatno snabdeli sve ćelije ovim atomom. Ovaj proces se naziva anaerobna disimilacija i veoma je neefikasan.

Odnos upotrebe kiseonika, dekompozicija hranljivih materija i proizvodnja ATP

Da bi se maksimalno iskoristio molekul glukoze, metabolički put treba u potpunosti napredovati. U prvoj fazi glukoza se pretvara u piruvat. Ovaj proces se naziva glikoliza i rezultira u dva molekula ATP. Kada postoji dovoljno kiseonika u ćeliji, piruvat se prenosi u mitohondriju, gde se dalje disecira u acetil CoA da bi ušao u ciklus limunske kiseline. Ovaj proces rezultira jednim molekulom ATP. Nakon toga, u elektronskom transportnom sistemu, proizvodnja molekula ATP je povezana sa gutanjem proizvoda koji potiču iz ciklusa limunske kiseline, pri čemu se kiseonik istovremeno pretvara u CO2 i vodu. Kada je ovaj proces u potpunosti završen, 1 molekul glukoze je generisao oko 30-32 ATP molekula. Budite svesni: to će se dogoditi samo kada ima dovoljno kiseonika. Kada se osećate bez daha tokom opsežnog rada, to često znači da nema dovoljno kiseonika da se završi ovaj proces. Dakle, vaše mišićne ćelije tada mogu koristiti samo prvi deo rute, tj. glukozu, koja po molekuli glukoze rezultira s dva molekula ATP. Pritom je to veoma neefikasno. Da bi stvari bile još gore, piruvat je takođe promenjen u mlečne kiseline, koje snižavaju pH vrednosti u telu, čineći telo kiselim.

Šta se dešava sa vašim nivoima u krvi tokom vežbi disanja?

Pri temeljnom udisaju i izdisaju dok radite vežbe disanja, potrošnja kiseonika se ynatno povećava. Pored toga, koncentracija CO2 se odmah smanjuje. Pri tome dolazi do pomaka u odnosu CO2 i O2 u krvi. Sistematskim i dubokim udisanjem i oduzimanjem, pH-vrednost u krvi se povećava (što povećava alkalnost krvi) dok se kiselost smanjuje. Normalno, pH-vrednost je prosečno 7,4. Izvršavajući tehnike disanja, to postaje značajno više. Za vreme E-coli eksperimenta (u sledećem postu), vrednosti su merene do 7,75. Kao takve, telesne ćelije mogu proizvoditi (preko aerobne disimilacije) ATP mnogo duže i mnogo efikasnije, dok u isto vreme sprečavaju proizvodnju mlečnih kiselina. Vrednosti u krvi će se normalizovati nakon nekog vremena.

Literatura:

Metoda po Wim Hof-u

info@wimhofmethod.com

wimhofmethod.com.